Ne/Vidljivi grad Beograd

Dragan: Dobrodošli! Krećemo na put kroz nevidljivi grad! Najstarije ime Beograda-Singidunum, poteklo je iz 3. veka pre Hrista , od njegovih osnivača, Skordiska, jednog borbenog keltskog plemena pristiglog iz severne Evrope. Ako je tačno tumačenje naučnika da reč „dunum“ na starom keltskom jeziku znači tvrdjava , utvrdjenje , a na turskom jeziku,komad zemlje, onda je ovo ime grada odredjivalo, kroz vekove njegovog postojanja i njegovu ulogu u istoriji naroda koji su u njemu živeli. Bili su to Kelti, Tračani, Rimljani, Huni, Sarmati, Goti, Vizantinci, Bugari, Mađari, Nemci i , naravno , Sloveni i među ovima-Srbi. Raskrsnicu vetrova i svetova na kojoj Beograd počiva nastavljaju da naseljavaju i narodi kasnijih doba, Austrijanci, Turci, Dubrovčani, Jevreji, Grci, Cincari, Romi, Albanci, Slovaci, Jermeni, Rusi, Ukrajinci ...Kao i u drevnom Singidunumu njihov jezik, običaji i graditeljstvo ostali su upisani u život i kulturu Beograda kakav je danas.

Jevreji u Beogradu

Maja: 1492. godine Kolumbo je otkrio Ameriku.
Sanja
: A iste godine je donet i ukaz o progonu nas Jevreja iz Španije.
Maja: Zato smo napustili domovinu i došli na Balkan preko italijanskih luka,
Sanja: preko Venecije, Dubrovnika.
Maja: Nismo mogli da budemo vlasnici zemlje,
Sanja: pa smo naselili gradove.

Maja: Mi Sefardi smo živeli na dunavskoj padini, na Dorćolu
Sanja: Jevrejska,
Solunska, Cara Uroša,
Maja: naša Jalija
Sanja: Cara Dušana, Kralja Petra
Sanja: Nadgrobni spomenik Dona Klare , koja je umrla 13. sevata 5380. godine…

Maja: što je po vašem kalendaru 1619.
Sanja : dokazuje da smo naselili Beograd još u davna vremena.
Maja:Na uglu Jevrejske i Solunske ulice još u XVII veku je tu postojala mikva.
Sanja: Amam - ritualno kupatilo.

Maja: Tu u Solunskoj ulici bila je i jevrejska opština i škola. Za vreme turskog bombardovanja u toj zgradi se desilo čudo. Pucalo je i fijukalo na sve strane …I palo…na nju…ali, đule se zaustavilo u krovu i nije eksplodiralo. Ostavili smo to đule uzidano u krov škole a datum tog događaja uzeli kao poseban praznik "Beogradski Purim".
Sanja:U mnogim svečanim prilikama, o praznicima, slavili smo sa našim komšijama: Srbima, Romima, Turcima, Grcima , Cincarima…

Maja:kroz Dušanovu ulicu su prolazile svečane povorke sa relikvijama iz sinagoge…Sećam se proslave kada smo hodali ulicama kroz špalir dece koja su bacala cveće…Sanja:Zamislite pre sto godina bašte pune cveća ispred kojih su u tople beogradske letnje noći sedele na klupama starije Sefardkinje i pevale romanse.
Mlade devojke slušale su ih sa setom, jer je, sudeći po pričama, većina mladalačkih ljubavi na Jaliji i Dorćolu završavala tragično. A danju se po kuhinjama pripremala tradicionalna sefardska hrana zvučnih naziva - burmuelos, alharos, pastel
Sanja: (Ivana deli kolače) Kolač od Đumbira (za praznik Purim): 2 jaja, 2 čaše vode, jedna čaša brašna, 2-3 kašičice mlevenog đumbira, 50g. masnoće, malo cimeta. Sve se ovo zamesi i razvuče u tanku koru iz koje se vade oblici modlom ili čašom. Peče se u podmazanom plehu posutom brašnom.
Maja: Žene su znale samo špansko jevrejski jezik- ladino i na tom jeziku prenosile su pesme s kolena na koleno. Pesme za najznačajnije obrede, istorijske pesme, ljubavne, tužbalice, svadbene pesme, poslovice, narodne priče.

Nina Kirsanova (na ruskom)

Beba: Ja sam Nina Kirsanova.(nastavlja na srpskom) Pariz, Buenos Aires, Monte Karlo, Engleska , Škotska, Španija, Holandija, Italija… Beograd. Ja sam Nina Kirsanova, rođena u porodici Vasilija i Zinaide Vaner. (na ruskom) Kirsanova je moje umetničko ime.(nastavlja na srpskom) Svoj život sam posvetila Narodnom pozorištu u Beogradu i razvoju srpskog baleta. Putovala sam po celom svetu ali sam se uvek vraćala u moj Beograd,(na ruskom) moj dom (nastavlja na srpskom) . U Rige od Fere otvorila sam tada svoj studio…(na ruskom) ah, moji dragi …Dušica Sifnios, Dušan Trninić… (nastavlja na srpskom). Po ulasku Crvene armije u Beograd , u strahu od odmazde, iz njega su otišli ruski umetnici ali ne i Nina Kirsanova. Jedino od čega se nisam odvajala bile su baletske patike i moj mačor (na ruskom) moj mačor Vasilije. Moja oproštajna predstava bilo je Labudovo jezero Petra Iljiča Čajkovskog! A posle , posle sam magistrirala arheologiju u 70-oj godini, putovala po celom svetu , igrala na filmu a živela (smeje se ) na mojoj Čuburi.


Ruski arhitekti

Beba: A moji Rusi (nastavlja na srpskom) gradili su Beograd! Nikola Krasnov, Sergej Smirnov, Vasilij Baumgarten, Viktor Lukomski, Roman Verhovskoj... Hotel Moskva, pozorište Manjež, zgrada ruskog Doma....
Sanja: I dvor na Dedinju projektovao je Sergej Nikolajevič Smirnov!
Beba: Crkva sv. Save, crkva Vaznesenja, Aleksandra Nevskog, zgrada Patrijaršije, ....
Maja: Enterijer Savezne skupštine projektovao je Nikola Krasnov!

Povelja o ljudskim pravima


Maja srpski, Sanja španski, Dragan engleski, Beba ruski, Ivana slovački, Lidija nemački, Ivana francuski, Donka makedonski, Jugi Romski,Hisako japanski, Sandra italijanski i td.....Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Svako od nas ima obavezu da ga štiti. Svako od nas ima pravo na slobodan razvoj svoje ličnosti, pod uslovom da ne krši prava drugih. Svako od nas ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava drugih. Svi smo pred zakonom jednaki. Svako od nas ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Svako od nas ima pravo na slobodu misli, savesti, uverenja ili veroispovesti, što obuhvata i slobodu da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Rep o stranim rečima

Donka: Burek, kafa, abrakadabra.
Alo bre komšija, daj malo baklava.
U srpskom jeziku puno stranih reči se koristi:
zenit, utopija, loz i modesti.
Turcizmi, hungarizmi, latinizmi, germanizmi,
Od sabajle na veresiju, šta? Tepsiju!
Ma, aman zaman, kajmak i rakiju
limun, ratluk, tufahiju.
Da zovem satanu na randevu u avliju
osećam nostalgiju za svoju galaksiju.Para na paru, buba na maru
konak i kazan, gasim cigaru.
Tarifa, cifra, visoka štikla,
kaldrma, priča, javašluk i sića.
Sandra: Ciao, caffe, parola, candella
Otvaram kapiju za turšiju i tamburu
palim fenjer da vidim temelj
Hvatam džadu – bravo za estradu
Dok je duvan u dućanu pazi sada zavrzlamu
Svaku moju reč stavite na stranu
Listu reči meni srpski je najpreči,
Broj razlika je velik ali sličnosti je veći.
Kreč, kundak, kula, karaula,
kat, katran, kašika, kajgana
Ovako mogu da govorim danima
Ako vas još uvek zanima.
Hisako: Kamen, karaoke, suši, uši
..


Parkour scena

Odvija se van autobusa, svi gledaju kroz prozore autobusa i skandiraju: Slobodno trčanje za slobodan grad!

Čardaš( Donka, Ivana, Lidija plešu)

Cincari - Kviz pitanja

Sanja: Mali kviz za putnike autobusa!(tuš)Koje je nacionalnosti bio Nikola Pašić?
Jugi: Srpske

Maja: Cincarske,
Sanja: Tačno!(tuš)Iz porodice Pascua.
Pitanje: Ko je bio Alkibijad Nuša?
Maja: Branislav Nušić!
Sanja: Tacno!(tuš) Takodje je bio cincarskog porekla. Pitanje: Po kome je Jovan Popović Sterija dobio nadimak?
Beba: Po ocu .
Sanja: Tačno(tuš)
Po svom ocu, Cincarinu popu Steriu. A koje bio najpoznatiji pisac za decu?

Danska scena Sandra: Hans Kristijan Anderesen! (Sandra i Hisako pevaju dansku tradicionalnu pesmu)

Dragan: Približavamo se Marulićevoj 8 a u toj ulici Dah Teatar Centar za pozorišna istraživanja, Marulićeva 8
Maja: Hodi, o, hodi... vodiću te na daleki put.... (Pesma nadrealiste Monija de Bulija iz predstave DAH Teatra „Zenit“)

 

 

 

Makedonska scena

Nada: Zovem se Nada. Živim u Skoplju, a rođena sam u Tetovu. Kada sam prvi put došla u Beograd imala sam 4 godine. Moj otac, Božin, još kad je imao 16 godina, daleke 1937, došao je ovde da uči zanat – pekarstvo. Bio je šegrt na peći a kasnije je i sam postao majstor. Pravio je najbolji burek na celom svetu. Nikada neću zaboraviti kad mi je tata doneo igračke iz Beograda: lutku Crvenkapu, loptu i gramofon na navijanje. Jednog dana me je tata poveo sa sobom u Beograd, da učim školu ovde. Ali sam bila mnogo tužna, daleko od majke i sestara. Nisam izdržala, nostalgija me naterala da se vratim nazad. Tata je ostao ovde, a kasnije je sa tečom otvorio svoju pekaru u ulici koja se danas zove Tetovska. Svaki put kada dođem, tata bi mi rekao: ’’Hajde da zapevamo onu našu...’

Oj devojče,devojče Ti Tetovsko jabolče
Oj devojče,devojče Ti Tetovsko jabolče
Pokazi t’nkata snaga sakam da ja vidam jas
Pokazi t’nkata snaga smkam da ja vidam jas
Jевреј: Па и ми имамо ту песму
Нада: знам!
Fel Shara canet betet masha la signorina aux beaux yeux noirs 
como la luna etait la sua facia qui eclairait le boulevard
como la luna etait la sua facia qui eclairait le boulevard
Jugi: i mi Srbi imamo tu pesmu!
Ruse kose curo imaš žalis li ih ti
aj ruse kose curo imaš žalis li ih ti
aman da ih žalim ne bih ti ih dala da ih mrsiš ti
I mi Turci imamo tu pesmu

Üsküdara gider iken, bir mendil buldum.
Üsküdara gider iken, bir mendil buldum. 
Mendilimin içine de lokum doldurdum.
Mendilimin içine de lokum doldurdum. 

Ostali: Ali odakle tačno potiče ova pesma?
Nada: Ona potiče iz naroda. Ona je moja, tvoja... naša pesma!

 

 

Slovaci - Slikarka Zuzana Halupova

Ivana na slovačkom: Imala sam 38 godina kad sam počela da slikam. Odmah sam pocela slikati decu i žene kako peru ves. Najviše volim da slikam decu. Kasnije Oto Bihali Merin mi je rekao: „ Zuzana, na dobrom si putu. Ja sam kritičar, proputovao sam celu Evropu, i nikad nisam video da slikari naive crtaju decu tako kao ti. Ti si jedinstvena! Tvoji i odrasli izgledaju kao deca. Proputovala sam ceo svet. Bila sam u New York-u, Londonu, Bombaju, Hongkongu...Imala sam 76 samostalnih izlozbi. I veliki ljudi su dolazili kod mene: zana princa Aga Kan, Miteran, Hirohito... Aa , još nešto moram da vam ispričati: bila sam u svim ambasadama na prijemima. I idem u japansku. Dolazim tamo , a jedna gospodja i jedan gospodin, koji su stajali na vratima, mi kazu: „ Gospodjo, šta se gurate? Ovde su samo ljudi koji imaju pozivnicu“. A ja tražim po torbi : „ izvolite, imam pozivnicu!“ Oprostite, izvolite, uđite!“ A, kobajagi , nema mesta za moje suknje! Odmah mi je prišao japanski ambasador: „ oo, Zuzana, došlo , Zuzana!“ , pa mi je prišao američki ambasador, pa onda i slovački.Dobar dan , dobar dan. Kad crtam ja svima nacrtam plave oči, da bi izgledali veselije, a Grubač mi je rekao da kad crtam psa da mu nacrtam zelene oči i crveni jezik. Sve moje ptice lete u levu stranu, jer kad bi ih nacrtala kako lete u desno, ličile bi na broj tri! U sredini im nacrtam tamnocrvenu crticu i crveni kljun, i onda izgledaju kao da su žive!!! Jedan moj komšija mi je rekao: „ a šta ste vi steklu u životu? Ništa!!!“ A zašto mi je potrebna zemlja , kad ja nemam nikoga. Ja sam po tri nedelje bila u Londonu, Jerusalimu , Tokiu, ... a ti?? I svi mi govore: „zašto se tako smeješ, kao da nemaš nikakvih briga??“ Ali ja ih i nemam

 

Romska legenda

Jugoslav: Ande purani vrama, ando mashkarutno shelbershengo e Rroma lie te dzan pe bare droma. Von nashle katar thagara sar sesa o Mahmud katar e Ganzija, Dzingis Kan thaj o Temerlan.E Legenda phenel kaj si tradine godolese kaj o rromano terno thagarno Cen but kamla e terne indiake thagarnja savi akharda pes Gan.
Još u srednjem veku Romi su započeli svoje viševekovno putovanje iz Indije, bežeći pred osvajačima kakvi su bili Mahmud iz Ganzija, Džingis Kan i Tamerlan. Legenda kazuje da su proterani zbog zabranjene ljubavi romskog princa Čena i indijske princeze Gan, sa kletvom koju je izrekao Veliki mag: da nikada ne prespavaju na istom mestu, da nikada ne piju dva puta vodu sa istog izvora i da nikada ne pregaze dva puta istu reku u istoj godini. Sa tako lošim predznakom Romi kreću na svoje viševekovno putovanje u daleke, negostoljubive zemlje, među neprijateljski nastrojene narode. Vremenom zaboravljaju ime svoje prapostojbine, njene stvarne okvire. U njihovoj svesti ona postaje topla, suncem i svetlošću okupana Baro Than, Velika Zemlja, iz koje su bili proterani, a prema kojoj vode svi ti silni putevi koje prelaze.

Hisako: Budistička molitva na japanskom jeziku

SVI(šapuću): Da li ste znali da se prvi budistički hram u Evropi nalazio u Beogradu?
Beba: 1924 godine
izbegli iz Rusije nakon dolaska boljševika na vlast, Budisti Kalmnici su se naselili u Beogradu.
Maja: Bili su navikli na zelenilo, zato su se naselili na periferiju tadašnjeg Beograda - Konjarnik.
Sanja: Vršenje obreda i podizanje budistickog hrama im je dozvoljeno od strane srpske patrijaršije .
Jugi: Prilog je stigao, izmedju ostalih, i od članova kraljevske porodice.
Maja: Od 1931. ulica gde se hram nalazio naziva sa Budistička ULICA - danas Budvanska.

Bekim Fehmiu, sećanje

Jugoslav: Baka Hili mi je davno rekla :” Nemoj slučajno da pljuneš u potok, jer će ti ostati kriva usta“. Moja najstarija sestra Besa desna je ruka mojoj mami. Obožava cveće i uredjivanje bašte. Uvek nadje neki novi cvet i sadi ga u leji pored zidova. Mnogo je lepa. Kosa joj je dugačka, u gustim pletenicama koje dopiru do pojasa, koža joj je sedefasta , kao u majke.Moja druga sestra je Špresa. Ima talasastu kovrdžavu kosu i pegice po nosu i oko njega.Ima bistre, iskričave oči. Uvek peva. Posle Šprese rodjen je Baškim, moj najstariji brat. Njegova kosa je gusta , crna , kratko ošišana. Pogled mu je blag i topao. Arsim – Prosvećenje drugi je moj brat. Kao da mi je on najsimpatičniji. Verovatno zbog male glave i lica na kome uvek lebdi osmeh, a ne smeje se. Brz je kao lasica. Fatmir- Dobra sreća treći je moj brat.... Ja, Bekim – Blagoslov poslednji sam od muške dece. Imam veliku i gotovo uvek ošišanu glavu i pegice po nosu. Imam i ja svoje mezimče. To je moja najmladja sestra Afrdita- Zora je blizu. Ona je kao lutka. Ima crnu kovrdžavu kosu, krupne crne oči sa dugačkim trepavicama. Stalno se smeje kad se igram sa njom. Kao na krilima vetra , lete sećanja...


Kraj, zadnja stanica , muzika „Nevidljivi Grad“

Dragan : Hvala što ste bili sa nama na putovanju kroz nevidljivi grad. Dodjite nam opet!