"Prestava Darovi naših predaka, inspirisana "magičnim
svetom u delu Momčila Nastasijevića", virtuozno sintetiše
"savremeni teatarski izraz sa korenima naše kulturne posebnosti"
i uspešno nastavlja dalje. Ispunjenjem "stvarnog" ambijenta
pokretom, zvukom, bojom, tamom i svetlom, određenjem posvećenog
mesta pozorišta u kome je svaki predmet dragoceni činilac neotuđive
zbilje, postvarenjem okruženja koje jeste Teatar, lako se rastvara
središte Nastasijevićeve ne-Stvarnosti, otvaraju ponori Tamnog
vilajeta."
Zoran R. Popović
(Književna reč, 25.9.1992)
"U predstavi DAH TEATRA, dakle,
želi se ostvariti susret sa magijom prelivenog Nastasijevićevog
misticizma i savremenog teatarskog izraza koji se zasniva na ovladavanju
različitim glumačkim tehnikama. Predstava Darovi naših predaka
ne poseduje čvrstu tekstualnu osnovu, ona počiva na nekoj vrsti
libreta u kome gledalac može da prepozna karakteristike pojedinih
Nastasijevićevih proznih junaka ili pak odnose koji postoje između
njih.
A u ovako zamišljenom pozorištu koje insistira na razlikovanju
teatarskih konvencija, njihova predanost poslu lišena je uobičajenih
glumačkih formula."
Radomir Putnik
(Politika, 1.2.1993)
