DOK NASTAJE PREDSTAVA “ZAGONETKA REVOLUCIJE”

Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka prvog svetskog rata, uokvirena je godinom koja je obelezila stogodišnjicu Sovjetske Revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg. “Crvena Roza” je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu u kom je pobuna protiv svega što je nečovečno, nasilno, i izrabljivački – nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna, da li je moguća?

U jednoj drugoj realnosti, koju kreira ova predstava, ova revolucionarka se sreće sa drugim revolucionarima i pesnicima. Četvoro revolucionara – Roza, pripadnica Frakcije Crvene Armije Ulrike Majnhof, Kastrov saborac Kamilo Sjenfuegos, i atentatorka na Lenjina Fanji Kaplan, kao i pesnici Harms i Majakovski, šetaju se kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, i sa nama, “sa one strane”. Njihovi duhovi još uvek dišu iza naših leđa. Šta nam to oni poručuju danas? “Šta je sve dozvoljeno kako bi se osvojila vlast i sačuvala revolucija? Koliko daleko ona može da ide da bi sačuvala svoje vrednosti?”

Okvir njihovog susreta jeste svet Harmsovog apsurda. Danil Ivanovič Juvačov koji je koristio pseudonim Harms bio je ruski avangardni pisac. Bio je osuđen za antisovjetsko delovanje i umro je od gladi u zatvoru 1942. godine. Zahvaljujući hrabrosti njegovih prijatelja, koji su rizikovali sopstvene živote da bi spasili njegove tekstove, njegov rad je poznat širom sveta i danas se smatra jednim od najznačajnijih pisaca iz tog perioda.

 

 

 

 

 

Tajna posveta ove predstave upućena je upravo ovome piscu. I dok se odvija proba za njegovu predstavu sve postaje moguće i ništa nije moguće, ljudi nestaju, pijano se nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em, tela ubijenih revolucionara se bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu, a povremeno se prosijavaju svetle duše koje nas  pitaju dokle ćemo da ćutimo i pozivaju nas na uznemiravanje, na otpor i na borbu za smisao van nametnutog “matriksa”.

Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama, ali i u pozorištu tokom probe. Specifičan prostor u kome se odvija ova predstava, uz minimalne scenografske intervencije, omogućava da pozovemo publiku na kretanje kroz te “ćelije” , gde će moći da da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju, ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina- oni su i potencijalni saučesnici, koji biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih “ćelija”. U tom procesu otkrivaju se ideje, zablude, i zanosi onih koji su verovali u revoluciju i u bolji svet.  “Svetu jeste potrebna revolucija ali svaka prolivena suza, makar i obrisana, ostaće kao optužba.”- odjekuju reči Roze Luksemburg kroz vreme.

 

 

 

 

 

Kreativni tim predstave:

Režija: Dijana Milošević

Dramaturgija: Dubravka Knežević

Gluma: Evgenija Eškina Kovačević, Ivana Milenović Popović, Ivana Milovanović, Ivan Nikolić

Scenografija: Neša Paripović

Muzika: Uglješa Majdevac

Saradnica na pevanju: Ljubica Damčević

Kostim: DAH Teatar i Snežana Arnautović

Šminka: Snežana Arnautović

Video-koncept: Dijana Milošević i Amy Sarno

Video-snimanje i montaža: Anja Turanski

Svetlo: Milomir Dimitrijević

Organizacija: Nataša Novaković

Socijalne mreže i PR: Marko Milojević

Savetnica za semiotiku predstave: Amy Sarno

Asistentkinja rediteljki: Jelena Risteljić

Premijera: 20. i 21. Decembar  Ustanova kulture “Parobrod”, Beograd